Vodenkonj i ja i ti
Negdje usred rijeke
zvane San ta Si
stojimo nas troje,
vodenkonj i ja i ti.
U toj našoj strci
gledamo se mi
u plitkom dijelu rijeke,
rijeke San ta Si.
Uz pticu što mu čisti
među zuba 23,
vodenkonj nam prilazi
niz rijeku San ta Si.
Polako kročimo kroz vodu,
pa sve brže, ja i ti.
Bježimo od vodenkonja
iz rijeke San ta Si.
A čija je ideja bila
vodenkonja jahati,
baš tu na ušću
rijeke San ta Si?
Nije moja, niti tvoja
draga moja Florami,
već pali smo s kanua
ravno u rijeku San ta Si.
Odletjela je ptica,
no još lovimo se mi.
Vodenkonj, ti i ja
dužinom rijeke San ta Si.
Mokri i izgubljeni
na stablo popnemo se mi,
napokon sigurni od vodenkonja
iz rijeke San ta Si.
Memorija vode
Danas sam razgovarala s vodom,
Isprva je samo šutjela.
Onda sam joj počela šaputati
Mnogobrojne priče i tajne.
Progovorila je, uz mene žuborila.
Moje hihote pratila je mokrim šljapkanjem, moje suze uzimala u svoja njedra, moju vrisku pratila je valovima.
Onda sam ja ušutjela.
Voda je nastavila pričati.
Pokušala me krkljanjem navesti da nastavim, šumom mi ispričati svoje zgode.
Ja slušam, no ne razbirem,
Ne znam tvoj jezik.
Ti moj poznaš, moje priče pamtiš.
Ja ću tvoje čuti i zaboraviti
I sutra opet pričati s tobom.
#pjesme #voda #pjesmatika #poezija #glas studenta